Скупштина општине Мерошина је на седници одржаној 27. фебруара 2015. године донела Одлуку о проглашењу споменика природе “Лалиначка слатина”. Скупштина Града Ниша је на седници одржаној дана 24.09.2015. године донела Одлуку о проглашењу споменика природе “Лалиначка слатина”. Заштићено подручје споменик природе “Лалиначка слатина” поверено је на управљање ЈП Дирекцији за изградњу Града Ниша.

Споменик природе  “Лалиначка слатина” је благо заталасани аграрни предео са остацима делимично измењених природних станишта. На више локалитета избијају воде са повећаним садржајем минералних соли, а пре свега натријум-хлоридом. Ове воде плаве околно земљиште чинећи на тај начин специфична станишта, слатине. Лалиначка слатина се налази недалеко од реке Јужне Мораве, односно на речним терасама са њене леве стране, у долини Дудулајске реке и мањих потока. Подручје лежи на субстрату чији геолошки састав чине миоплиоценски конгломерати, шљунак, песак и глине са угљем.

Слатина се простире у атарима неколикон села: село Лалиначке Појате се наслања на слатину са истока. На западној страни слатине је село Дудулајце. На северу је нешто удаљена Сечаница, а на југу су села Облачина и Лепаја у чијој околини се такође, налазе слатински фрагменти.

Лалиначка слатина је специфичан екосистем који се одликује присуством карактеристичне флоре и вегетације. Појава слатина ван простора Панонске низије у Србији је врло ретка. Флора и вегетација слатина централне и јужне Србије је специфична, а у биогеографском смислу другачија од слатина Панонске низије.

Флора и вегетација Лалиначке слатине су у фитогеографском смислу значајно другачије од типичних слатина Панонске низије. На Лалиначкој слатини срећу се врсте које су карактеристичне за слатинска подручја јужно од Саве и Дунава. Из тог разлога Лалиначка слатина представља реликтно станиште. На њој се халофитска вегетација развија под снажним утицајем антропогених фактора (исушивање, обрада земљишта, одлагање смећа и др.).

Фитогеографском анализом флоре Лалиначке слатине утврђено је присуство 104 флорна елемента, који су разврстани у 7 ареал-типова и 11 ареал група.

Током протеклих година вршена су теренска истраживања флоре Лалиначке слатине. На основу прикупљеног материјала, хербарских података и литературних извора, забележено је 226 таксона виших биљака сврстаних у 37 фамилија и 137 родова.

Највећи фитогеографски значај има ендемит Stachys milanil, који је управо са Лалиначке слатине описан као нова врста за науку. Лалиначка слатина је његов типски локалитет и најсевернија тачка у ареалу. Врста  Stachys milanil припада терофитама и углавном насељава полуобрађене и запуштене обрадиве површине на умерено сланом и заслањеном земљишту.

На основу зоогеографског распрострањења даје се претпостравка о могућим врстама које насељавају ове просторе. На подручју предвиђеном за заштиту, током прелиминарних истраживања, забележено је 5 врста из класе водоземаца (Amphibia) i 7 врста из класе гмизаваца (Reptila). Kако су подаци прелиминарног карактера, а значај Лалиначког слатинског подручја и фауне водоземаца и гмизаваца велики, неопходно је са истраживањима наставити још интензивније.

На подручју споменика природе  “Лалиначка слатина”, на основу досадашњих истраживања, евидентирано је укупно 37 врста птица. У ову листу је укључена и врста орао крсташ.

На подручју споменика природе  “Лалиначка слатина” установљавају се режими заштите II и III степена.

Документација: